Gledala sam 15 minuta rijalitija i skapirala zašto je Srbija toliko opsednuta njima

parovi

Foto: Cenzolovka.rs

screenshot_2

Svi se zgražavamo nad rijaliti programima. Nikome nije jasno – zašto bi iko gledao nešto tako jadno? Sve do juče sam i sama na stvari gledala tako, a onda sam shvatila zašto Srbi toliko lude za “Parovima”, “Farmom” i ostalim gadostima koje nam se godinama serviraju kao “zabavan program”. Ne radi se o tome da smo glupi, zatucani i da imamo previše slobodnog vremena, već o nečemu mnogo, mnogo gorem.

Da vas uputim u to kako izgleda moj radni dan. Znam da ovo na prvi pogled nema nikave veze sa rijaliti programima, ali verujte mi, stići ćemo do poente.

Kao i većina mladih koji rade, ustajem jako rano, spremam se za posao, a onda 45 minuta provodim u autobusu – u kojem slušam ljude kako kukaju jer je situacija u zemlji tako teška.Nema para za letovanje, kako će detetu da kupi knjige za školu, još joj muž nije dao alimentaciju, juče je ostao bez posla… Znate već kako zvuče te priče.

Zatim na poslu provodim najčešće deset sati, a to je deset sati konstantnog mentalnog zalaganja, komuniciranja, čitanja vesti koje najčešće nisu ni malo vesele i razgovora sa ljudima koji imaju jako potresne priče ili, još gore, jako dosadne priče.

A onda idem kući. I ponovo slušam iste one ljude s kojima sam išla na posao, kako kukaju u povratku. Daleko bilo, ako uđe Bus plus kontrolor, sve postaje još gore – jer će bar desetoro ljudi da kaže kako nema pare da plati mesečnu kartu. Što ne bi bilo potresno, da u velikom broju slučajeva nije istinito.

U busu uvek iste priče

U busu uvek iste priče Foto: Oliver Bunić / Noizz.rs

E, kad stignem kući, od roditelja najčešće mogu da čujem kako je u njihovo vreme sve izgledalo drugačije. Kako su dobili posao odmah posle faksa, mogli su da spavaju na klupi u parku a da se ne boje da će neko da ih ubije zbog 1.000 dinara u novčaniku, ljudi su bili bolji, plate veće, a deca bolje vaspitana.

A mi?

Mi smo generacija koja je bukvalno ceo život provela čekajući. Čekajući to neko bolje sutra koje za nas koji smo rođeni devedesetih godina nikad nije došlo. Dane provodimo radeći i nadajući se da će doći ta neka bolja vremena o kojima pričaju svi stariji. Ali ne dolaze. Osećamo da nam je loše, koliko god se trudili. Bojimo se kakva nam je budućnost i često se osećamo beskorisno jer su, znate, naši roditelji u našim godinama već bili svoji ljudi.

Tako, zamišljena o svemu i svačemu, premorena i od posla i od priča oko sebe, odlučujem da uključim rijaliti i pogledam o čemu se tu zapravo radi. Zašto su ljudi toliko opsednuti takvim programima, zašto ih čak i intelektualci gledaju svakodnevno. Zašto će svi radije da kliknu na tekst o tamo nekoj Tijani Ajfon nego o davno zaboravljenom pismu Nikole Tesle. Zašto sve više zanima šta je rekla ili uradila Vesna Rivas nego strašni uslovi u kojima se nalazi skoro svaka druga medicinska ustanova u zemlji?

Junaci rijalitija vrebaju čim uključite TV

Junaci rijalitija vrebaju čim uključite TV, Foto: Rajko Ristić/ Noizz.rs

Kada je, kako i zašto prestalo da nas zanima ono bitno, ono što nas tera da se zagledamo u ogledalo i zapitamo se šta smo dobro danas uradili, pa umesto toga vreme radije provodimo gledajući i čitajući o ljudskom šljamu.

I nije mi dugo trebalo da skapiram o čemu se radi. Gledajući jedan od rijalitija (neću ga imenovati, jer su u suštini svi isti) shvatila sam da se zapravo osećam jako dobro gledajući sve te jadne, neobrazovane, priglupe ljude koji od sebe prave budale ne bi li zaradili koji dinar ili dobili koji minut slave. Posle 15 minuta gledanja jedne od, pretpostavljam mnogobrojnih svađa, u kojima se padeži uopšte ne koriste, shvatila sam da, eto, ima ljudi koji su prošli mnogo gore od mene, od moje porodice i ljudi s kojima imam zadovoljstvo da provodim svakodnevicu.

Rijaliti nam svima služi kao neko iskrivljeno ogledalo. Vidimo tu gomilu ljudskog šljama, i odjednom se osetimo jako dobro po pitanju sebe i svog života. Osetimo se tako pametno, moralno i uzvišeno u odnosu na davno zaboravljene pevaljke koje psovanjem na televiziji sa nacionalnom frekvencijom žele da se ponovo vrate na stranice žute štampe. Muškarci se osete kao pravi džentlmeni dok gledaju lika kako u rijalitiju tuče žene, pa mogu da se busaju u grudi što oni to ne rade svojim ženama. Žene, s druge strane, imaju priliku da se osete kao prave dame, kada se uporede sa kojekakvim starleticama koje ne umeju da spoje dve prosto proširene rečenice.

“Nema veze što sam poslednji put u muzeju bio dok je još Tito bio živ, svakako sam bolji od ovih na televiziji”, podsvest šalje poruku prosečnom Srbinu.

Dobar sam, samo zato što sam bolji od najgoreg. A ako je taj najgori na televiziji, onda sigurno nije baš najgori – znači da sam još bolji!

S druge strane, prosečan zaposleni čovek posle radnog dana od 10 sati i slušanja svih onih gore pomenutih priča, jednostavno ponekad nema snage da se moralno uzdiže. Nema snage ni za šta! Dostojevskog mogu da čitam kad sam na odmoru, ali ne i kad ispijena dođem s posla. Ozbiljnu dramu ću da odgledam na slobodan dan, kad imam dovoljno snage da se posvetim razmišljanju i tom katarzičnom osećaju poistovećivanja s junacima.

Čak i kad ih ne vidite, tu su negde blizu
          Čak i kad ih ne vidite, tu su negde blizu Foto: RAS/S. Pašalić / Noizz.rs

Običnim danima mogu da biram – ili ću da odgledam neku seriju i da se opustim, ili ću da gledam rijaliti. To je ono što mi je ponuđeno. Pošto smo većinu serija odgledali, i to barem pet puta, preostaju mi “Parovi”. I što da ne, kad ću posle sat vremena takvog programa leći u krevet mirne duše, sa osmehom na licu jer sam upravo sebi dala dokaz da sam tako uzišena u odnosu na te kreature sa TV-a?

U Srbiji je, izgleda, moral na tako niskim granama da je jedini način da osetimo bolje – da sami sebi dokažemo da ima i gorih od nas. A rijaliti programi su idealno mesto za to. Možete uvek, naravno, da krenete težim putem, pa da se osetite bolje zato što ste zapravo uradili nešto dobro, ali to već ostavljam vama da odlučite.

Da li je bolje da se izdignete iznad šljama, ili da se jednostavno utešite što ima i gorih od vas?

Izvor: Noizz.rs

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s