PREDSEDNIČKI KANDIDATI U SRBIJI 1990 – 2017 (deo 2.)

Te 1990. dešavalo se

Demonstracije u više gradova na Kosovu. Parola: Kosovo – republika

U Beogradu u Centru “Sava” – održan prvi posleratni Svetosavski bal.

SK Srbije se transformisao u SPS.

Šešeljevi četnici prekinuli pozorišnu predstavu “Sveti Sava” Siniše Kovačevića “jer ruži srpski narod”.

Dobrici Ćosiću dodeljena Njegoševa nagrada.

Slovenija proglasila Deklaraciju o nezavisnosti.

U Tribunju zapaljena kuća glumca Mije Aleksića.

Šešelj pred Kućom cveća preti da će glogovim kocem prekopati Titov grob u Kući cveća.

Za vreme utakmice Jugoslavija-Holandija u Zagrebu navijači okrenuli leđa za vreme dizanja jugoslovenske zastave i zviždali himni “Hej Sloveni”. Stadion navijao za Holandiju.

Za patrijarha izabran episkop raško-prizrenski gospodin Pavle. Zamenio teško bolesnog patrijarha Germana (91) koji je na toj dužnosti bio od 1958.

TVB je redovno emitovala BBC i SKY News.

Radoman Božović, predsednik IV Vojvodine, otvorio novo nalazište nafte u Banatu.

Kvadratni metar stambenog prostora kod novobeogradskog “Merkatora” koštao je 3500 DM, u Mirijevu – 3000 DM.

Crvena zvezda osvojila kup šampiona.

Rekli su ’90…

Slobodan Milošević je najpopularniji Srbin u ovom veku (Dobrica Ćosić)

Srbi imaju edipalni karakter i pokazuju potpunu poslušnost prema autoritetu, ali u određenim situacijama tu autoritarnost pretvaraju u rušilaštvo prema nosiocima vlasti. Uostalom, Srbi ubijaju sve svoje vođe (dr Jovan Rašković)

Šteta je što Srbija nema Nikolu Pašića (general Blagoje Adžić)

Miloševićeva pobeda znači gubitak svake nade da će u Srbiji preovladati razum, da će početi dijalog i pregovori… Kad prođe ovo srpsko ludilo, a ono će proći, tek kad Milošević uništi Jugoslaviju Srbi će shvatiti koliko im je ona bila potrebna (Škeljzen Malići) (Vreme)

Sledeći predsednički kandidat na izborima te sudbonosne 1990. godine, na koga ćemo vas podsetiti je Velimir Cvetić:

Velimir Cvetić (1924 – 2001) je bio srpski i jugoslovenski advokat.

Velimir Cvetić (u beloj jakni) sa Đorđem Martinovićem oko 1986..

Rođen u Jezdini u okolini Čačka. Godine 1941. otišao je u partizane, a 1943. je ranjen, zarobljen i interniran u logor u Norveškoj.Pre toga je bio zatvoren u Mohaču i Budimpešti. Iz logora beži i priključuje se Norveškom pokretu otpora. Posle rata kao oficir učestvuje u Jugoslovenskoj vojnoj misiji u Nemačkoj. Demobilisan je 1949. godine kao pukovnik. Posedovao je tri fakultetske diplome. Završio je Pravni i Filozofski fakultet u Beogradu, istoriju i filozofiju. Posle studija kratko je radio kao zamenik direktora fabrike mermera u Aranđelovcu. Godine 1956. postao je advokat u sopstvenoj advokatskoj kancelariji, a 1989. predsednik Socijaldemokratske partije Jugoslavije. Bio je jedan od organizatora prvog mitinga opozicije na Trgu Republike 13. juna 1990. uz Vuka Draškovića, Veljka Guberine i Dragoljuba Mićunovića. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Za sobom je ostavio sinove Igora i Gorana, takodje, advokata, kao i kćer Zdenku, profesora biologije.

Kao advokat je bio branilac u oko 7000 slučajeva “saobraćajki” i u vise od 100 tzv. “policijskih” procesa.

Bio je zastupnik Đorđa Martinovića u sporu protiv države Jugoslavije (1986)i pukovnika Radomira Vukovića (u procesu započetom 1974. godine). Bio je jedan od branilaca u „Tuzlanskom procesu“ (suđenje slikaru i pesniku Obrenu Joviću, lekaru Bogdanu Antiću i stomatologu Jovanu Nikoliću zbog neprijateljske propagande i vređanja lika i dela Josipa Broza Tita). Branio je novinarku Ranku Čičak koja je osuđena na dve i po godine zatvora zbog uvrede Josipa Broza Tita. Bio je zastupnik novinara Dragoljuba Golubovića Pižona u procesu protiv književnika Danila Kiša kao i advokat pobunjenih Srba na Kosmetu 1986. godine.

Čuvena je i njegova odbrana glumca Pavla Vuisića iz 1963, koji je najpre bio osuđen na četiri godine zatvora zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo njegov saputnik. Međutim, posle odbrane advokata Velimira Cvetića, Vrhovni sud utvrđuje da je šoferšajbnu Vuisićevog „fiće” razbio kamen odbačen sa druma zadnjim točkovima kamiona koji je išao ispred, zbog čega je glumac izgubio kontrolu nad volanom pa je doneta oslobađajuća presuda. Ova odbrana je svrstana u jednu od 10 najboljih odbrana u istoriji Srpske advokature prema knjizi „Velike advokatske odbrane“ Olivera Injca.

Sledeći kandidat koga predstavljamo i na koga vas podsećamo je svima dobro poznati Nikola Šećeroski

Nikola Šećeroski (Radožda, 1934 — Beograd, 20. maj 2008) je bio srpski političar.

Foto:bojanljubenovic.com

Na izborima je osvojio 26. mesto sa 3168 glasova. Bio je poznat i po ulozi gradonačelnika u filmu Povratak Fistmena. Živeo je u Velikom Mokrom Lugu. Umro je u Beogradu 20. maja 2008. godine.

  Otac mu je bio majstor za fasade, radio je svuda po malo, pa stigao i do Beograda, majka domaćica.

Detinjstvo – malom Nikoli davno je postalo jasno da su sjaj i raskoš namenjeni deci čiji su očevi neki faktori, dok su beda i jad, rezervisani za sinove pečalbara.

Nacionalnost – izjašnjava se kao Srbin.

Verska opredeljenost – pravoslavna.

Obrazovanje – od škole ima zvanje VKV fasadera.

Karijera – ako mu je profesija “ispravljač krivih Drina”, počeo je još kao petanestogodišnjak. Uz pomoć svog kera i velikog štapa ubio je krvoločnog kurjaka i, naravno, očekivao (novčanu) nagradu za svoj podvig. Dobio je tri puta manje nego oni što su “njegovog” vuka odrali. Nikola je shvatio da na ovom svetu nema pravde. U veliki beli grad stigao je očevim stopama. U početku je nosio cement na izgradnji Sajmišta.

Kako je ta zima bila oštra, napravio je sebi kapu od starog džaka. Međutim, poslovođa nije imao razumevanja za njegovu dovitljivost, već je ispalo da je Šećeroski pocepao džak da bi sebi skrojio zaštitu za glavu. Šef ga je kaznio da radi cele nedelje kako bi odradio učinjenu štetu. Baš on je morao da čuje da u njegovoj tadašnjoj firmi (“7. jul”) nedostaje onda golema lova (mogla su da se sazidaju dva solitera), hteo je da istera pravdu na čistac i to javno saopštio.

Postigao je pun zgoditak – dva policajca su ga danima pratili, vodali po kafanama, nutkali ićem i pićem samo da prekine da priča o malverzacijama u firmi. On je terao dalje, “spucao je direkt” u Beli Dvor, hteo je lično Titu da se žali. Probao je jednom, drugi, treći… trideseti treći put, ali nije mu uspelo. “Rešio sam da prodrem na silu, a oni pozovu “maricu” i uhapse me. Kad god je u Beograd dolazio neki kralj ili car, mene uhapse. Kad Tito ode iz Beograda, mene puste”, sam kaže.

Kako mu je tatko bio sjajan fasader, i on se uveštio u ovom zanatu, pa je pošao u Sarajevo na rad. Ali, ubrzo se sukobio sa šefom, opet je ostao bez kore ‘leba, vratio se u prestonicu. Ipak, nije se skrasio, sam veli da je vodio i vodi milion sporova. Najznačajniji su (sam je pravio redosled) onaj sa učiteljicom što se, kako navodi, kurvala s oficirom i nije deci na vreme spremala mleko u prahu već su ga miševi pojeli. Ili drugi, kad se sudio zbog rada na stanovima u Sevojnu…

Odnosno, treći, kad se posvetio izradi plastičnih jelena, orlova, magaraca, majmuna, kamila. Uredno se prijavio nadležnoj opštini i dobio dozvolu da ih prodaje. “Ali, kad god bi’ se pojavio na glavnoj železničkoj stanici, milicioneri iz 21. stanice Savski venac, privodili su me i pisali prijavu sudiji za prekršaje”, jadao se. Ipak, svi pamte slučaj zvani “četke, metle”, koji ide otprilike ovako

Šećeroski je optužen da pravi četke i metle, a nije to radio, ali, bio je optužen da ih jeste pravio; kako je sam pričao (na prvom predstavljanju na TV Beograd, potom često ponavljao gostujući kod Minimaksa), pa je uhapšen, pa pušten, ustvari i nije skroz, jer su mu, kako je rekao, obukli onu košulju što se kopča pozadi; ali zato nisu krive četke i metle već pravosuđe… Elem, obelodanio je da će kad postane predsednik da namesti zube, presadi kosu, a četke i metle mu više ne padaju na pamet.
“Godinama pratim mahinacije i prikupljam dokumentaciju. Svake godine po kilo-dva dokumentacije. Sve znam i sve ću da očistim kad dođem na vlast”, izdeklamovao je. Na izborima 1992. žalio se na nadležne u izbornoj komisiji: “Mute, foliraju, petljaju, sve rade samo da me oteraju”.

Sakupio je 12.236 potpisa, otkrio program: “Ima da sprečim narod da umire od infarkta, imam pronalazak, ideju, na sebi sam je lično isprobao. Razvod braka nema da bude, nema da bude rasturanja porodice, nema da više budu deca ko pilići.”

Ako narodu treba Šećeroski Nikola ja ću da se kandidujem, ako me izaberu neće više da bude lopovi i problemi”, poručio je 1997. godine. Oženjen je Ljubicom, imaju Milana i Zorana, snaje, unučad i svi oni popreko gledaju na njegov politički angažman. (Glas javnosti)

Nikola jeste bio jedan od najčudnijih predsedničkih kandidata, ali se bar kod njega nije osećala ona pohlepa, alavost, pokvarenost i svako drugo zlo koje prosto izbija iz mnogih kandidata koji su učestvovali ili koji će na našu žalost, učestvovati na predstojećim izborima.

Nastaviće se…

PREDSEDNIČKI KANDIDATI U SRBIJI 1990 – 2017 (deo 1.)

Jutarnji GLASnik

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s