PREDSEDNIČKI KANDIDATI U SRBIJI 1990 – 2017 (deo 1.)

Redakcija Jutarnjeg GLASnika će vas u narednim danima podsetiti na sve predsedničke kandidate, koji su učestvovali na izborima, od onih prvih održanih 1990. godine, pa do ovih koji nas tek očekuju u 2017. godini.

Podsetićemo vas i na one egzotične, a i na one koji su imali neke šanse da ostvare zapažen uspeh na izborima. Podsetićemo vas i na neke njihove izjave i postupke, bez namere da se upuštamo u njihov politički program, ako ga je neko i imao.

Takođe će biti predstavljeni i svi oni koji su najavili svoje učešće na predstojećim izborima, makar neki od njih bili i oni koji sami za sebe neće glasati.  

Nećemo ići hronološkim redom niti ćemo u istoj meri predstaviti sve kandidate, ali za početak krećemo od prvih izbora, održanih 1990. godine.

Prvi direktni, višestranački izbori za predsednika Republike Srbije održani su 9. decembra 1990. Ubedljivom većinom pobedio je Slobodan Milošević.

Pravo glasa je imalo 7.033.610 građana upisanih u birački spisak. Na izbore je izašlo njih 5.029.123 (71,50%). Nevažećih listića je bilo 169.461 (3,37%). Za položaj predsednika Srbije nadmetao se neverovatan broj od 32 kandidata.

Rezultati izbora za predsednika Republike Srbije 9. decembra 1990.

izborni-rezultat-1990

Izvor: Republički zavod za statistiku

O pokojnom Slobodanu Miloševiću i drugoplasiranom Vuku Draškoviću već se sve zna, tako da ćemo vas ovog puta podsetiti na Ivana Đurića, predsedničkog kandidata ispred Saveza reformskih snaga Jugoslavije, čiji je osnivač bio Ante Marković i Udruženja za jugoslavensku demokratsku inicijativu (UJDI).

ivan-djuric-izbori

Foto: blog.b92.net

Ivan Đurić je rođen u Beogradu 30. oktobra, 1947. sa sestrom bliznakinjom, Dušankom Đurić – Trbojević od oca Dušana i majke Ivane (r. Bogdanović), univerzitetskih profesora. Otac dr. Ivana Đurića, prof. dr Dušan Zinaja Đurić, bio je lekar i profesor Beogradskog univerziteta, čiji deda je bio prota Milan Đurić iz Užica, dugogodišnji poslanik.
Majka Ivana iz porodice Bogdanović, takođe je bila univerzitetski profesor. Njen otac Milan Bogdanović bio je poznati književni kritičar, a brat Bogdan Bogdanović istaknuti intelektualac i izuzetno poštovan od građana glavnog grada čiji je bio i gradonačelnik.

U Beogradu je završio osnovnu školu “Sveti Sava”, klasičnu gimnaziju (danas Osma beogradska gimnazija), da bi potom upisao Filozofski fakultet. Diplomirao je na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u januaru 1971. godine sa radom na temu „Vizantijski činovi u srednjovekovnoj Srbiji“.

Nakon što je završio studije primljen je za asistenta na katedri za istoriju u junu 1971 , gde je šef katedre bio Georgije Ostrogorski. Magistarski rad, na temu „Porodica Foka“ završio je 1974. Iste godine je postao i saradnik instituta za Vizantološke studije SANU. Usavršavao se u Centru za Vizantološke studije i u Američkoj školi u Atini (1977–1978). U svojoj trideset petoj godini (1982) odbranio je doktorsku disertaciju „Vreme Jovana VIII Paleologa“. Docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu postao je 1982. i gostujući profesor na Univerzitetu u Nici (1983) i u Parizu (1986). Vanredni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1989) i predsednik Saveta Filozofskog fakulteta (1990).

U godini kada je postao vanredni profesor, počeo je da uređuje časopis Demokratija danas. Učestvovao je 1980. godine u pripremi Okfordskog rečnika Vizantije“.

Godine 1991. se je preselio u Pariz, gde je predavao vizantologiju na univerzitetima Pariz VIII i Pariz XII te na Institutu za evropske studije. U Parizu je ostao da živi i radi sve do svoje smrti, 1997. godine.

“U tom gradu će 1992. osnovati Pokret za demokratske slobode, sa jedinom nadom da će preko njega okupiti sve ljude koji će dovesti do pomirenja i afirmacije alternative mržnji.
Nije propustio da u Kragujevcu, gde je imao mnogo prijatelja i sledbenika, osnuje Ligu za Šumadiju – Koaliciju Šumadija, čiji je bio i počasni predsednik.

Neumorno je putovao i učestvovao u raspravama u kojima je pokazivao da je izuzetna ličnost, koja nijednog trenutka nije podlegla atmosferi isključivosti, čija širina pogleda i nesebična angažovanost predstavlja grandiozni primer razuma, poštenja i principijelnosti. Malo je ljudi koji su hrabro i bez kompleksa i u godinama ratnih strahota gotovo neprekidno posećivali sve delove prostora prethodne Jugoslavije i činili napore da urazume savremenike,

Niko nije tako predano i beskompromisno dao sve što je mogao da održi ideju međusobne tolerancije, razumevanja i saradnje kao jedinog puta u normalan i civilizovan život. O tome je govorio u Londonu i Parizu, Kragujevcu i Somboru, Beču i Minhenu, Sarajevu i Zagrebu, Senti i Adi, Prizrenu i Nišu, Zaovinama i Kisaču…
Pažljivo su ga slušale diplomate Evrope, verovali mu seljaci u Šumadiji, poštovali beogradski intelektualci, aplaudirali u Kanjiži, Požarevcu, Prištini, Novom Sadu i, naravno, njegovom Beogradu.

Mladi su ga primili onako kako je Ivan i zaslužio. Bio je prezadovoljan, jer studenti njegovog univerziteta nisu krili oduševljenje. Samo se činilo da se vratio. Život će pokazati da je to bio njegov oproštaj.

Nije došao u Novi Sad. Njegov telefon u Parizu biće iz neobjašnjivih razloga nem narednih meseci. Počeće velika borba koja će kratko trajati. Kada se kasnije budemo ponovo čuli, zamoliće me za pismo koje mu nikada nisam poslao. Samo nekoliko dana nakon tog razgovora, 23. novembra 1997, stigla je bolna vest.

Ivan Đurić ostaće trajni simbol tolerancije, jer je praštao i onima koji su izmišljotinama nastojali da bace senku na njegov ugled. Na taj način su samo pomogli da se uoči jasna razlika između nedobronamernih ljudi skromnih mogućnosti i neponovljivih veličina. ” (Prof. dr Dragoslav Petrović)

Isečci iz intervjua dr.Ivana Đurića za TV Novosti iz decembra 1990

screenshot_1

screenshot_2

screenshot_3

screenshot_4

Nastaviće se…

Izvor: Wikipedia, Danas, Yugopapir

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s