“…DA UMUKNETE O NAŠOJ GENERACIJI…” – Kad lekari prodaju parizer po megamarketima

Zašto već jednom treba da umuknete o našoj generaciji

Piše: Nina Gavrilović

nina-gavrilovicMi smo male, razmažene grupe preraslih tinejdžera koji neće da rade – reći će vam većina sedih glava u flanelskim košuljama. A onda ladno delegirati nekome naših godina da odradi ceo njihov posao. Naravno, za daleko manje pare. Milenijalci su verovatno najpotcenjenija grupa ljudi danas. I polako počinje da nam biva dosta.

Priča mi pre neki dan prijateljica da su ih sa posla odveli na neki seminar. Poređali su ih. Power point prezentacija na engleskom je blještala. Objasnili su im da “milenijalci žele sve sada i odmah jer čim se odsele od roditelja…” Izvadila je telefon. Nije više bilo potrebe da ih sluša.

Moja generacija su ti čuveni “milenijalci”. Eno ih. Kao diplomirani lekari rade u kol centrima, volontiraju po sajmovima, rade promocije parizera po megamarketima. Očajavaju. Umesto pomoći dobijaju – ponižavanje. Govore im da su nebitni, neradni i neuredni. Da poslodavac dobro zna da “ove generacije neće ništa da rade”.

Neće? Stvarno? Za generaciju koja neće da radi – nešto mnogo ih viđam ispred Biroa za nezaposlene. A one zaposlene nikada ne viđam. Rade 12 sati, jako često za isto toliko hiljada.

Kada u Srbiji ubodeš tu famoznu sedmicu na životnom lotou, treba da budeš prokleto srećan što uopšte radiš. I sistem će te na to podsećati svakog dana.

Ona stara formula – završi osnovnu, pokidaj srednju, diplomiraj, zaposli se i napravi porodicu je usahla na zgarištu krize.

Foto: Oliver Bunić/ Noizz.rs

Danas ti još sa 15 postaje jasno da ćeš završiti osnovnu, preživeti srednju, ali već dok predaješ dokumenta za upis na faks shvatiti da verovatno nema potrebe da ga završiš. Ili nećeš raditi u struci ili nećeš raditi uopšte.

Pričate o porodici. Naša generacija možda neće ući u brak, ali će sigurno ući u kredit. Više njih.

Vas je posle posla čekala kuća, klopa i večernji dnevnik. Dobro došli na internet. Za moju generaciju ne postoji posle posla. Za moju generaciju često ne postoji ni posao.

Nedavno smo napravili eksperiment i zamolili koleginice, milenijalke, da izvrnu stvari iz svojih torbi. Ispali su pribori za jelo i lekovi. Svi su bili mladi ljudi.

Kažete da milenijalci žele sve i odmah. Kako i ne bi kada su od rođenja živeli u najmanje četiri države, a da se nisu makli sa mesta. Kada mašu svojim vršnjacima dok odlaze na aerodrom ili u bolnicu. Kada umesto da tražite uzrok problema – proglašavate za problem nas.

Kažete da su mladi nesposobni da operu čarape, a u stvari vi perete ruke od njih. Ko ih je vaspitao – Dalaj Lama?

Naterani da žive u sadašnjosti, mladi otplaćuju prošle dugove i tresu se od nesigurne budućnosti. Onoj o kojoj i dalje odlučuju vaše generacije.

Možda bi bilo krajnje vreme da umuknete o našoj.

Izvor: Noizz.rs

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s