Crnogorci rent-a-kar Srbi

Večito pitanje je bilo za mene ovih pola veka moga života šta je to u ljudskoj svesti toliko jako, snažno i neodoljivo da se kao zmija svake godine presvlači.

Piše: Milorad Džmerković

Već decenijama se pitam odakle u Srbima toliko crnogorskog gena. Kako se kroz epohe i ondašnje krvave ratove, vođene za oslobođenje, napajane srpskim mitom, kosovskim stradanjima, odjedared rodilo crnogorsko nacionalno biće?

Počnimo ne od umnoga Njegoša, srpskog episkopa, već od Petra Cetinjskoga. Još je on, tada za svoje vreme vladavine odredio sebe, pa shodno tome i celokupnog življa u svojoj eparhiji, da nema ništa prirodnije od pripadanja srpskom nacionalnom biću.

Tu ideju, kao ishodište za budućnost svojih podanika veliki Petar Petrović Njegoš samo je produbio, ozakonio i kao najvažnije udahnuo u svoje epohalno delo, književno, kao i političko delovanje i posvetio srpskom rodu i srpskom prahu.

Svojeručno je to napisao, posvetio…

Prvi šok za mene je bio, kada sam na bilbordima Milove šarolike koalicije tokom referendumskih dana video da slika Njegoša, kao i umetnute reči, istrgnute iz šireg konteksta njegovog epohalnog dela Gorski vjenac, poziva Crnogorce da ne ostanu Srbi drugog reda. Bestidno, ali videlo se i delotvorno.

Odsrbljeni Srbi postadoše Crnogorci?!

Jednino su nekadašnji knez Nikola, potonji kralj bezemljaš, kao i kominternovski kadrovi kumunističke ideologije, samo zarad svoje vlasti, postali preko noći Crnogorci, iako su se decenijama pre toga izjašnjavali, dobrovoljno kao Srbi.

Kralj Nikola je počeo sa pesmom ,,Ovamo,onamo”, takođe i kasnije sa svojevoljnim ustupanjem svoje vlasti i državnosti potonjoj kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Dok su Đilas i crvena bratija svojom nasilnom, neobuzdanom i krvoločnom agitacijom palili narodne mase da samo kao oslobođeni Srbi od srpskog hegemonizma mogu postati Crnogorci. Obećana im je ideološka fatamorgana, uranilovka u vidu nebeskog carstva svih komunista.Tamo će svi postati ravnopravni članovi velike zablude kominterne oličene u geslu ,,Proleteri svih zemalja ujedinite se”.

Ali ne kao što oni i jesu, u etnogenezi svoga bića i porekla, kao i u osećanju svoga vekovnog postojanja, već sa novom, taze i uvezenom komunističkom teorijom, da je nacionalno pripadanje srpskom korpusu, kao i vekovna pravoslavna vera nešto staromodno i prevaziđeno. Samo bez osećaja srpstva, ali sa osećajem crnogorksoj pripadnosti mogu lako i bez problema postati crveni proleteri.

Lepa mamipara beše to za zabludeli narod koga su tokom Drugog svetskog rata, gazile, okupirale i razjedale tri vojske, tri vere i jedna crvena ideologija. Umesto da se vrate sami sebi, svojoj biti, narod pod pretnjom sile odjednom postade kominternovski Crnogorac.

Milo je još od malih nogu, njegovih ranih radova vlastoljubljivog čoveka, vešto odigrao na kartu crveno crnogorske samostalnosti. Teško je bilo očekivati bilo šta drugačije od čoveka koji je bio najprespektivniji komunistički kadar tadašnje Jugoslavije.

Visok, lep, gordog držanja, zabačene glave unazad izgledao je na mitinzima kao totem, prototip beskompromisnog vođe novog talasa samo malo slobodoumnijih komunista. Kao nepopravljivi unitarsita, beskompromisni borac za SFRJ, najbliži saradnik Miloševića, nepodnošljivo lako je evoluirao do tvrdokornog crnogorskog nacionalste.

milo-leksikon6

Foto: In4s.net

A to što mu je takvu vlast crnogorskog nacionaliste omogućila njegova verna, mala, ali odabrana koalicija albanskih i muslimanskih glasova,ostaje večito pitanje bez jasnog odgovora samo za crnogorske nacionaliste.

Da bi bio još uverljiv prema sebi i svom genetski usađenom kominternovskom nacionalnom uverenju, kao i da bi odobrovolji sve one koji se ne krste, već se klanjaju, izmislio je crnogorsku pravoslavnu crkvu. Nezaboravimo da je idejni tvorac tog verskog čuda, kvazimoda današnje pravoslavne vera, bio nekada najveći srbofil, poslanik srpske liste, a potonji ustaški saradnik dr.Sekula Drljević. Upravo je on bio najveći protivnik zelenaštva kralja Nikole, a kasnije i najveći njegov saradnik. Pravo je čudo kako se uopšte rode, stvaraju i politički deluju takvi konvertiti. A još veće je čudo kako za njima horde naroda idu.

Večito pitanje je bilo za mene ovih pola veka moga života šta je to u ljudskoj svesti toliko jako, snažno i neodoljivo da se kao zmija svake godine presvlači.

Ne treba biti mnogo pametan, ili se udubljivati u psihoanalizu, jer je to gubljenje vremena, ionako malo preostalog na putu odsrbljavanja svega što iole podseća na srpstvo. Naše izgubljeno vreme je veoma dragoceno,koji genocidnim metodama velikani crnogoske ideje munjevito troše na priznavanja Kosova i njenih srpskih manastira sa pervrznim ciljem da to postane buduća kulturna baština albanskih koalicionih prtnera NATO fanatika Milove evropske koalicije.

Da bi se vratili sami sebi potrebna je renesansa srpskog duha i njene celokupne zaostavštine.Treba pročitati stara, a ne nova Milova izdanja Gorskog vjenca.Tamo sve piše, ko smo bili, za šta smo se borili i čemu treba da težimo!

Braćo Srbi knjige u šake i pamet u glavu!

Izvor: In4s.net

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s